Uklopiti zgradu plesne škole u gusto izgrađeno gradsko tkivo, bez ikakvog narušavanja postojećeg identiteta, značilo je uvući se kroz, projektovati preko i uz.
Oblik uslovljen kompleksnošću unutrašnjeg dvorišta zahteva jasno rešenje funkcije u objektu. Kretanjem se ovaj objekat ’’odmotava’’, čini neprekinutim, i povezuje se površina unutar plesne škole, njenog dvorišta i krovova. Tako nastaje privid kontinuiteta između novog i postojećeg.