Arhitektura se rađa iz unutrašnjih i spoljašnjih prinuda kasnije upotrebe prostora.  Voda kao granica,  svaka granica teži ka probijanju,  svaki zid ka razbijanju.  Savsko priobalje, mesto susreta grada i reke ili mesto mimoilaženja grada i reke?  U zatečenom stanju vidim pečat  različitih epoha;  turskih laguma i portala na Kalemegdanu,  jugoslovenske industrijske revolucije kroz železnicu i posledice moderne tranzicije na obalama Save, činioci koji definišu posebnost ambijenta ovog prostora.

 

 

 

Sociokulturološki presek prostora na raskrsnici prirodnih i istorijskih tokova definisao je vizuelnu sliku grada. Od davnina  su javna kupatila igrala ključnu ulogu u društvenom životu grada koja su pod plaštom fizičke kulture i opuštanja predstavljala priliku za neformalne susrete.  Problem  je pojava procepa između kulturno istorijske celine Kalemegdana i prirodog toka Save. Iz toga proizilazi jasna potreba za povezivanjem ova dva bitna segmenta na lokaciji.  Kreiranjem cikličnog toka koji nedvosmisleno navodi pravac kretanja,  formira se i jasna infrastuktura kupališta. Potrebno je reafimisati prostor. eliminisati unutrašnjost od spoljašnjosti,  to omogućavamo ako dozvolimo ljudima da odgovore na prostor intuitivno,  tj da ga dožive kroz  ‘’subjekitvno iskustvo objektivne realnosti’’ ²   Na sudaru istoka i zapada i ušću velikih reka, uvođenjem  elemenata prošlog i budućeg, stvaram uslove za integraciju svih vidova kretanja na lokaciji i uspostavljam gradaciju u ambijentu i funkcijama, što utiče na kulturološki i fizički identitet mesta.

 

 

 

Istančan kompromis između reda i okolnosti, otvorenog i zatvorenog, javnog i privatnog. Protočnost kao odgovor na konvencionalne forme. samooblikovanje kroz stanje vode, samim tim se definiše fleksibilnost prostora.  Promena agregatnih stanja vode,  od tople vodene pare do evoporativnog hlađenja,  formira svojevrsnu mikroklimu na lokaciji.  Multifunkcionalnost se ostvaruje kroz vreme, kroz stalne promene tokom godine, konstantno preoblikovanje forme kroz funkcije  (‘’function reforms form, perpetually’’ Brand, 1994) ¹  Ovo stanje kreira novu siluetu grada. koja je konstantno promenljiva.

Spoljašnja prinuda je podstakla na pojavu strukture, a unutrašnja ju je definisala.  Dobili smo ograničen proctor  i iluziju neprekinutog prostora

 

 

 

 

 

_ Ovaj objekat predstavlja sponu između svih segmenata kretanja na lokaciji. Mikroklima je postignuta jer se preklapanjem tople vodene pare, koju formira termalno kupatilo, sa hladnim vodom, koji evorativno rasipaju sprinkleri pod jakim pritiskom, dobija konstantna promena vizuelnog i fizičkog doživljaja.