Projekat zajedničkog prostora za rad predstavlja prostornu organizaciju niza medjusobno povezanih, ali perceptivno nezavisnih delova. Koncept predstavlja opna koja se deformiše, proširuje i sužava po obodu. Osnova se razuđuje kako bi se oformio sistem podprostora koje nije nužno dalje deliti. Nastaju radni prostori različitih veličina, bez fizičkog odvajanja prostora.

Razuđivanjem osnove nastaju i atrijumi kao mesto vizuelnog kontakta i veze otvorenog javnog prostora u parteru i radnih prostora na višim etažama. Istovremeno se i olakšava velika struktura i nastaju nova neformalna mesta za rad, susret, dokolicu.

Povećanjem obima obezbeđuje se bolji uslovi osunčanja i prirodnog provetravanja radnog prostora. Takođe, duža linija fasade omogućava veći broj radnih mesta uz samu fasadu.

Distanciranjem opne nastaje bafer zona koja, na prvom mestu, postaje zvučni izolator.