Prošle nedelje je u Beogradu u hotelu Jugoslavija održana treća po redu nedelja dizajna, trodnevna konferencija koja je ove godine okupila kreativne umove 21. veka da odgovore na pitanje šta danas znači biti moderan.
Ključni predavač konferencije bio je arhitekta Daniel Libeskind, koji je kroz svoje projekte nastojao da objasni koliku bi odgovornost arhitektura trebala da ima u svojoj društvenoj dimenziji. Govorio je kako svako mesto ima svoj neopipljiv kontekst, odnosno memoriju, koju ne bismo smeli da skrivamo ili brišemo, zato što je njen izlazak na površinu neminovan. U tom smeru je, nakon Libeskindovog predavanja, održan Panel: Designing Places, sa temom Starog Sajmišta u Beogradu, za čiju je ’memoriju’ B92 pokrenuo inicijativu. Dok se na panelu razmatrala rekonstrukcija Sajmišta, Libeskind je zauzeo stav da nije dovoljno samo rekonstruisati prethodno stanje, već da je neophodno na tom mestu napraviti nešto novo, sa jakim prisustvom, što bi predstavljalo sadašnje društvo koje, noseći svesno svoju prošlost, sada može da gleda u budućnost sa nadom.
Imala sam priliku da, kao deo BDW tima, budem host Libeskindu i njegovoj ženi Nini za vreme njihovog kratkog boravka u Beogradu, i jedna od prvih pitanja koje mi je postavio bilo je kada su kod nas izbori, i kolika se izlaznost očekuje. Njihovo interesovanje se ubrzo proširilo na evropsku integraciju i sistem školovanja.
Nakon predavanja, DL i NL su prošetali Dunavskim Kejom sa američkim ambasadorom, i večerali na jednom od splavova. Sutradan su svoj boravak završili organizovanim obilaskom Luke Beograd. Pred odlazak su me pitali da li mislim da je njihovo predavanje bilo značajno, na šta sam odgovorila da je bilo potpuno relevantno za naše područje, gde se potencijal arhitekture usko sagledava.
